Историјат

Традиција бриге о старима на територији општине Кањижа бележи више од једног века. У монографији Кањиже коју је написао Апел Еде и која је издата 1886. године први пут се говори о установи која врши активности на плану збрињавања остарелих лица. У Кањижи поред дома за збрињавање старих своју делатност обављао је више десетина година и дом за збрињавање сирочади.

У ,, Државној монографији,, издатој 1909. године Др. Боровсзкy Саму у делу жупаније и градови Мађарске који се односи на жупанију Бач Бодрог такође помиње постојање установа за збрињавање старих : ,, 1900 године су изградили општински сиротињски дом који је повезан са сиротиштем и домом за негу старих под патронатом милосрдног реда названом по Спаситељу.

До 1957 године и у периоду Другог светског рата установе за збрињавање старих лица и сирочади општине Кањижа вршиле су своју редовну делатност без прекида. Нова иницијатива за оснивање оснивање установе чија делатност обухвата активност на плану смештаја и збрињавања остарелих лица покренута је од стране Цента за социјални рад Кањижа на основу сагледаних потреба за овим обликом заштите на терену и то у периоду 1988/89 године.

Резултат тих напора је оснивање домског одељења за смештај старих лица и пензионера при Центру за социјални рад Кањижа које је почело са радом 15.05.1990. године. На челу установе у том периоду је био Г-дин Жарко Хајдер.
 

Почетни капаците установе је био 32 места. Обзиром на изражене захтеве за смештај корисника установа је повећала свој капацитет за нових 30 места. Након повећања капацитета установе 1998. год. Одлуком Владе Републике Србије /,,Сл гласник РС,, бр. 21/98/ основан је Геронтолошки центар у Кањижи као посебно правно лице.

Данас Геронтолошки центар Кањижа обавља своју делатност на више локација. Капацитет установе је смештај за 95 корисника.